Gradski zavod za javno zdravlje

Tuberkuloza - stara i gotovo zaboravljena bolest, danas ponovo aktuelna, je hronična zarazna bolest ljudi i nekih životinja. Rasprostranjena je u celom svetu. Najčešće se javlja u lošim socijalno-ekonomskim uslovima života, više u gradskim nego u seoskim sredinama.

Tuberkuloza ljudi je 1819. izdvojena kao posebna bolest. Robert Koh je 1882. godine u Berlinu opisao uzročnika bolesti Kohov bacil. Otkriće rentgenskih zraka 1887. godine omogućilo je prepoznavanje bolesti pre kliničkog ispoljavanja, a pronalazak lekova (1944, 1952. 1967. i 70-ih godina XX veka) njeno efikasno lečenje.

Uzročnik tuberkuloze je Mycobacterium tuberculosis (Kohov bacil), iz roda Mycobacterium. Postoje razni tipovi bacila tuberkuloze (humani, bovini, murini, ptičji i hladnokrvnih životinja), a zarazu kod ljudi najčešće izazivaju M. tuberculosis (humani tip) i M.bovis (bovini tip).

M.bovis je primarno uzročnik tuberkuloze goveda. Kod ljudi u oko 10% obolelih on izaziva tuberkulozu limfnih žlezda, kosti i creva.

Uzročnik tuberkuloze je otporan u spoljnoj sredini. Izdržava temperaturu do 800S u uslovima bez vlage. U ispljuvku bacil se može održati na vlažnom podu 7 dana, u hladu i tami do 3 meseca, a sasušen u prašini nekoliko meseci i duže. Dosta je otporan i na dezinfekciona sredstva.

Rezervoar bacila tuberkuloze su zaraženi ljudi i životinje.

Izvor zaraze su sekreti i ekskreti (ispljuvak, izmet, mokraća, vaginalni sekret, mleko, koža) bolesnog čoveka ili životinje, ukoliko se u njima nalazi bacil tuberkuloze.

Zaražavanje zdrave osobe nastaje u direktnom kontaktu s obolelim, preko kapljica koje on izbacuje pri govoru, kijanju ili kašljanju. Indirektno zaraza nastaje preko zagađenih ruku, raznih predmeta, muva, mleka i mlečnih proizvoda, mesa zaraženih životinja, voća i povrća.

Zaraznost traje sve dok bolesnik izlučuje bacil tuberkuloze.

Bacil najčešće ulazi u organizam zdrave osobe preko organa za disanje, ređe preko organa za varenje (1-2%), a retko preko kože i sluzokože.

Rizik od obolevanja je najveći kod dece mlađe od 3 godine, adolescenata, mlađih odraslih, vrlo starih osoba i onih sa oslabljenim imunitetom.

KARAKTERISTIKE OBOLJENJA LJUDI

Vreme od unosa bacila tuberkuloze u organizam do pojave bolesti traje najčešće 4-12 nedelja, a može i duže, čak i više decenija.

Tuberkuloza kod ljudi uglavnom izaziva promene na plućima (plućni oblik), ali mogu biti zahvaćeni i drugi organi i tkiva (vanplućni oblik).

Plućni oblik tuberkuloze počinje nekarakterističnim znacima: kašljem, blago povišenom temperaturom, malaksalošću i slabim apetitom.

Ukoliko bolest napreduje, javljaju se znaci oštećenja pluća sa pojačanim kašljem i iskašljavanjem, zatim povećan gubitak telesne težine, noćno znojenje, krvav ispljuvak i drugo.

Vanplućni oblik tuberkuloze može zahvatiti bilo koji organ, ali najčešće limfne žlezde, plućnu maramicu, creva, moždanice, kosti i zglobove.

Smrtnost od tuberkuloze zavisi od mnogih faktora. Visoka je kod male dece (oko 15-18%), a za vreme socijalnih poremećaja, kao što su ratovi i ekonomske krize ona raste.

Primena terapije dovela je do naglog opadanja smrtnosti.

ŠTA TREBA ZNATI O TUBERKULOZI ŽIVOTINJA?

O Tuberkuloza bilo koje životinjske vrste je potencijalna opasnost za druge životinjske vrste, a i za čoveka.

O Najčešće obolevaju osobe koje profesionalno ostvaruju kontakt sa zaraženim životinjama (veterinari, tehničari, poljoprivrednici, vlasnici obolelih životinja).

O Domaće životinje se pri ispaši izlažu zarazi od obolelih divljih životinja.

O Tuberkuloza goveda dovodi do velikih ekonomskih gubitaka i opasnosti po zdravlje ljudi.

O Humani tip bacila tuberkuloze može da izazove bolest kod goveda, svinja, pasa, mačaka, papagaja i majmuna.

O Tuberkuloza vimena omogućava da se bacil izlučuje mlekom.

O Bovini tip bacila češće napada decu nego odrasle.

KAKO DA SE ZAŠTITIMO OD TUBERKULOZE?

Da bismo se zaštitili od tuberkuloze moraju se obezbediti higijenski uslovi života i rada, stanovanja i pravilna ishrana.

Tuberkuloza češće ugrožava one koji potiču iz socijalno ugrožene sredine, pothranjene i osobe koje imaju neku hroničnu bolest.

Osobe koje imaju blago povišenu temperaturu, noćno znojenje, slab apetit, mršavljenje, zamor, slabost, kašalj duže od tri nedelje, iskašljavanje krvi, bol u grudima, treba odmah da se jave lekaru.

Rano otkrivanje obolelog od tuberkuloze i blagovremeno i pravilno lečenje dovode do ozdravljenja.

Obolela osoba je izvor zaraze zbog čega je treba izolovati u bolnici ili kod kuće i radi njenog efikasnog lečenja.

Lečenje se mora sprovoditi dovoljno dugo i pod nadzorom lekara.

Neredovno uzimanje lekova stvara mogućnost za pojavu bacila otpornih na lekove.

Osobe iz kontakta sa obolelim obavezno pregledati (tuberkulinski test za decu, fluorografisanje za odrasle).

Za oporavak obolelih je važno da borave na svežem i čistom vazduhu, pravilno se hrane i odmaraju.

Neophodno je održavati higijenu životnog prostora obolelog uz češće provetravanje soba i zaštiti članove porodice, posebno decu i osobe iz najbližeg okruženja.

U cilju zaštite od teških oblika tuberkuloze svu novorođenu decu treba vakcinisati BCG vakcinom još u porodilištu, a najkasnije do kraja prve godine života.

Sprečiti oboljenje kod dece iz okoline bolesnika koji izlučuje bacil preventivnim davanjem lekova, pod kontrolom lekara.

Veterinari, mesari i svi koji rukuju sa zaraznim materijalom tuberkuloznih životinja moraju da koriste rukavice, kako bi se zaštitili od tuberkuloze kože.

Mleko i meso obolelih krava i životinja za koje se sumnja da će oboleti od tuberkuloze, neispravni su za ljudsku ishranu.

Koristiti samo prokuvano ili pasterizovano mleko, jer se tako smanjuje opasnost od zaraze.

Zdravstveno vaspitanje je važno za stanovništvo zbog upoznavanja sa karakteristikama oboljenja, načinom zaražavanja i merama koje se preduzimaju radi zaštite od tuberkuloze.

U toku bolesti sprovoditi dezinfekciju ispljuvka, radnih površina, kontaminiranih predmeta i sanitarnog prostora .