|
|
|
|
Izveštaj o zdravlju stanovnika Beograda 2006. Izveštaj o zdravlju stanovništva Beograda u 2006. godini je sačinjen korišćenjem podataka zvanične statistike za grad Beograd i to: - Statističkog prikaza zdravstvene delatnosti u Beogradu - Individualnih izveštaja o hospitalizaciji - Prijava porođaja i abortusa - Registara hroničnih nezaraznih bolesti - Statističkog godišnjaka Beograda - Podataka grada Beograda - Zavod za informatiku i statistiku Izveštaj ukazuje na zdravlje stanovništva Beograda u 2006. godini, uz osvrt na relevantne pokazatelje zdravlja u ranijim godinama (od 1993. godine) sadržanim u dokumentima "Analiza zdravstvenog stanja stanovništva Beograda". Budući da se u prvoj polovini tekuće godine, zbog tehničkih razloga vezanih za obradu podataka bolničkog morbiditeta i mortaliteta izvršila analiza stanja zdravlja stanovništva Beograda u 2005. godini, sa zakašnjenjem od godinu dana, to je procenjeno da je u istoj 2007. godini dovoljno sačiniti Izveštaj o zdravlju stanovništva Beograda u 2006. godini. I Vitalne karakteristike - Stopa nataliteta stagnira: 10/1000 (1993: 10,3/1000) - Stopa mortaliteta ima trend porasta: 11,6/1000 (1993: 10,6/1000) - Stopa prirodnog priraštaja ima trend pada: -1,7 (1993: - 0,2) - Stopa fertiliteta ima trend pada: 38,8/1000 (1993: 41,5/1000) - Stopa smrtnosti odojčadi ima trend pada: 6,6/1000 (1993: 17,9/1000) - Stopa mortinataliteta ima trend pada: 4,4/1000 (1993: 7,3/1000) - Stopa perinatalnog mortaliteta ima trend pada: 10,6/1000 (1993: 18,7/1000) - Udeo dece od 0 - 14 godina: 14,5% - Udeo dece od 15 - 19 godina: 6,4% - Udeo odraslih lica od 20 - 59 godina: 56,8% - Udeo odraslih lica od 60 i više godina: 21,6% - Udeo nepoznatih lica: 0,6% Rađanje, umiranje, prirodna obnova stanovništva, broj žena fertilnog doba i porast udela lica starijih od 60 godina života na račun mlađih populacionih grupa, predstavljaju negativne demografske tendencije vezane za grad Beograd. Pre svega, ovi podaci ukazuju na činjenicu da je stanovništvo Beograda u demografskom smislu staro i da se proces demografske depopulacije nastavlja, što je karakteristično i za Srbiju kao celinu. Pad stopa smrtnosti odojčadi, mrtvorođene dece na 1000 živorođene i pad smrtnosti dece u prvoj godini života, ukazuju na dobru zdravstvenu zaštitu žena u toku trudnoće i porođaja, novorođene dece i odojčadi, kao i dobar stepen razvoja zdravstvene zaštite u celini. II Zdravlje stanovništva Beograda Deca predškolskog uzrasta - vanbolnički morbiditet - I mesto 3.958,2/1000) bolesti sistema za disanje - II mesto (288,8/1000) zarazne i parazitarne bolesti - III mesto (270,8/1000) bolesti uva i mastoidnog nastvka Deca predškolskog uzrasta - bolnički morbiditet i letalitet * Stopa hospitalizacije: 132,1/1000 - I mesto (15,8/1000) hronične bolesti krajnika - II mesto (6,9/1000) akutno zapaljenje krajnih ogranaka dušnica - III mesto (6,8/1000) preponska kila * Stopa letaliteta: 5,1/1000 - I mesto (12,5/100000) prevremeni porođaj sa poslidicama po novorođenče - II mesto (10,4/100000) nedovoljna disajna funkcija - III mesto (8,3/100000) septikemija Tri najčešće bolesti dece predškolskog uzrasta su vezane za respiratorni trakt i zarazne i parazitarne bolesti. Kod dece predškolskog uzrasta, stopa hospitalizacije stagnira, dok stopa letaliteta ima tendenciju pada. U prve tri dijagnoze u okviru bolničkog morbiditeta spada i preponska kila. Smrtnost novorođenčeta u bolnicama je najčešće vezana za prevremeni porođaj majke i posledičnu insuficijenciju disajne funkcije deteta. Septikemija još uvek ima visok rang u hospitalnim uzrocima smrti dece predškolskog uzrasta u Beogradu. Deca školskog uzrasta - vanbolnički morbiditet - I mesto (1.655,2/1000) bolesti sistema za disanje - II mesto (115,5/1000) povrede, trovanja, posledice delovanja spoljnih faktora - III mesto (111,4/1000) zarazne i parzitarne bolesti Deca školskog uzrasta - bolnički morbiditet i letalitet * Stopa hospitalizacije: 48,1/1000 - I mesto (2,9/1000) hronične bolesti krajnika - II mesto (2,3/1000) akutno zapaljenje slepog creva - III mesto (2,2/1000) astma * Stopa letaliteta: 1,2/1000 - I mesto (1/100000) povrede unutar lobanje - II mesto (1/100000) zloćudni tumori mozga - III mesto (1/100000) tumori mozga Tri najčešće bolesti dece školskog uzrasta su vezane za respiratorni trakt, zarazne i parazitarne bolesti i povrede. Kod dece školskog uzrasta, stopa hospitalizacije stagnira, dok stopa letaliteta ima tendenciju pada. U prve tri dijagnoze u okviru bolničkog morbiditeta spada i akutno zapaljenje slepog creva. Smrtnost dece školskog uzrasta u bolnicama je najčešće vezana za povrede i maligne bolesti. Smrtnost usled ovih uzroka je sporadična, te su i stope letaliteta niske. Odrasla lica - vanbolnički morbiditet - I mesto (243,4/1000) bolesti sistema za disanje - II mesto (209,2/1000) bolesti sistema krvotoka - III mesto (114,0/1000) bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Odrasla lica - bolnički morbiditet i letalitet * Stopa hospitalizacije: 117,9/1000 Stopa hospitalizacije lica 20 - 59 godina: 96,3/1000 - I mesto (1,2/1000) spontani porođaj - II mesto (0,2/1000) porođaj carskim rezom - III mesto (0,2/1000) kamen u žučnoj kesi Stopa hospitalizacije lica 60 godina i više:174,4/1000 - I mesto (10,1/1000) infarkt mozga - II mesto (7,1/1000) stezanje u grudima - III mesto (6,0/1000) siva mrena - zamućenje sočiva * Stopa letaliteta: 40,7/1000 Stopa letaliteta lica 20 - 59 godina: 13,9/1000 - I mesto (1,2/10000) zloćudni tumor dušnika i pluća - II mesto (0,9/10000) krvarenje u mozgu - III mesto (0,7/10000) infarkt mozga Stopa letaliteta lica 60 godina i više: 14,0/1000 - I mesto (23,1/10000) infarkt mozga - II mesto (11,3/10000) nedovoljna funkcija srca - III mesto (10/10000) akutni infarkt srca Kod odraslih lica, stopa hospitalizacije ima tendenciju rasta, dok stopa letaliteta pokazuje trend pada. Ista pojava se beleži i kod odraslih lica starosti od 20 - 59 godina. Tri najčešće bolesti u grupaciji građana ove životne dobi su vezane za respiratorni, kardio-vaskularni i mišićno-koštani trakt, a u bolničkom morbiditetu, to su spontani porođaj i porođaj carskim rezom, kao i kamen u žučnoj kesi. U bolnicama je smrtnost lica starosti od 20 - 59 godina najčešće vezana za maligne i cerebrovaskularne bolesti. Smrtnost usled ovih uzroka je sa relativno niskim stopama letaliteta koje imaju tendenciju stagnacije. Tri najčešće bolesti od kojih boluju stariji građani od 60 i više godina su vezane za vaskularni sistem i odnose se na apopleksiju, stezanje u grudima i zamućenje sočiva. U bolnicama je smrtnost lica starosti od 60 godina i više najčešće vezana za apopleksiju, insuficijenciju i akutni infarkt srca. Smrtnost usled ovih uzroka je sa relativno visokim stopama letaliteta koje imaju tendenciju stagnacije. Zdravstveno stanje žena - vanbolnički morbiditet - I mesto (208,9/1000) bolesti mokraćno-polnog sistema - II mesto (30,5/1000) zarazne i parazitarne bolesti - III mesto (17,9/1000) tumori Zdravstveno stanje žena starosti 15 i više godina - bolnički morbiditet * Stopa hospitalizacije žena starosti 15 i više godina: 44,8/1000 - I mesto (15,1/1000) spontani porođaj - II mesto (4,0/1000) antenatalni skrining - III mesto (2,8/1000) porođaj carskim rezom * Stopa letaliteta žena starosti 15 i više godina - I mesto (34,3/100000) zloćudni tumor dojke - II mesto (21,8/100000) zloćudni tumor tela materice - III mesto (18,7/100000) zloćudni tumor jajnika * Stopa hospitalizacije žena 15 - 49 godina: 74,5/1000 - I mesto (26,9/1000) spontani porođaj - II mesto (7,1/1000) antenatalni skrining - III mesto (5,0/1000) porođaj carskim rezom * Stopa letaliteta žena 15 - 49 godina: 0,1/1000 Stopa porođaja kod žena 15 - 49 godina: 44,7/1000 Stopa prekida trudnoće kod žena 15 - 49 godina: 23,2/1000 Stopa letaliteta žena 50 i više godina: 16,6/1000 Kod žena su najčešće bolesti vezane za genito-urinarni trakt, zarazne bolesti i tumore. Stope hospitalizacije žena imaju tendenciju pada, dok u grupaciji žena od 15 - 49 godina starosti, stope hospitalizacije rastu. Stope letaliteta rastu u grupaciji od 15 i više godina i smrtnost je najčešće vezana za maligne procese na dojci, materici i jajnicima. Slično je i sa letalitetom žena od 50 i više godina kod kojih stope letaliteta imaju izrazito rastući trend. U grupaciji žena od 15 - 49 godina, stope letaliteta imaju opadajući trend. Tri najčešća uzroka hospitalizacije su vezana za porođaj u obe dobne grupacije žena u reproduktivnom dobu. Stope porođaja rastu, dok stope prekida trudnoća opadaju. III Maligne neoplazme * Maligne neoplazme - deca predškolskog uzrasta (populacioni registar) - Stopa morbiditeta: 17,7/100000 (1993 godina: 14,9/100000) * Maligne neoplazme - deca školskog uzrasta (populacioni registar) - Stopa morbiditeta: 17,9/100000 (1993 godina: 7,5/100000) * Maligne neoplazme - odrasla lica 20 - 64 godine (populacioni registar) - Stopa morbiditeta: 3,5/1000 (1,5/1000) Muškarci: - I mesto (39,8/100000) pluća - II mesto (29,0/100000) koža - III mesto (23,3/100000) kolon i rektum Žene: - I mesto (64,6/100000) dojka - II mesto (28,4/100000) grlić materice - III mesto (26,0/100000) koža * Maligne neoplazme - odrasla lica 65 i više godina (populacioni registar) - Stopa morbiditeta: 14,9/1000 (5,6/1000) Muškarci: - I mesto (66,2/100000) koža - II mesto (44,0/100000) prostata - III mesto (33,4/100000) pluća Žene: - I mesto (48,1/100000) koža - II mesto (47,1/100000) dojka - III mesto (19,6/100000) kolon i rektum Maligne bolesti dece predškolskog uzrasta, prema populacionom registru Gradskog zavoda za javno zdravlje, imaju rastući trend, dok je kod dece školskog uzrasta trend rasta još brži. Ohrabruju podaci da su stope niske, što ukazuje na sporadičnost nastanka ovih bolesti. Situacija sa osobama starije životne dobi je ista u pogledu rasta broja registrovanih obolelih osoba, ali sa značaljjno većim stopama morbiditeta. U obe dobne grupacije (20 - 64 i 65 i više godina), broj registrovanih od malignih bolesti se gotovo utrostručio. Najčešće bolesti iz grupacije malignih oboljenja su vezana za pojavu malgnog procesa na plućima kod muškaraca, dojci kod žena, debelom crevu i raku kože kod oba pola. IV Povrede Deca školskog uzrasta - vanbolnički morbiditet * Opšta stopa povređivanja (115,5/1000) - I mesto (86,2/1000) višestruke povrede - II mesto (18,4/1000) uganuća, rascepi i utisnuća - III mesto (3,2/1000) prelomi drugih kostiju uda Deca školskog uzrasta - bolnički morbiditet * Opšta stopa povređivanja (5,2/1000) - I mesto (0,8/1000) prelom podlaktice - II mesto (0,6/1000) povrede unutar lobanje - III mesto (0,5/1000) prelom lobanje i kostiju lica Odrasla lica - vanbolnički morbiditet * Opšta stopa povređivanja (44,3/1000) - I mesto (29,2/1000) višestruke povrede - II mesto (4,0/1000) uganuća, rascepi i utisnuća - III mesto 3,0/1000) opekotine i nagrizi Odrasla lica od 20 - 59 godina - bolnički morbiditet * Opšta stopa povređivanja (4,2/1000) - I mesto (0,5/1000) podkolenica i skočni zglob - II mesto (0,4/1000) povrede unutar lobanje - III mesto (0,4/1000) prelomi lobanje i kostiju lica Odrasla lica od 60 i više godina - bolnički morbiditet * Opšta stopa povređivanja (9,2/1000) - I mesto (3,6/1000) prelom butnjače - II mesto (0,8/1000) posledice povrede noge - III mesto (0,6/1000) povrede unutar lobanje Deca najčešće dobijaju višestruke povrede, uganuća i rascepe, povrede podlaktice i dugih kostiju. U bolnicama se leče od povreda glave, lica i povreda unutar lobanje. Opšte stope povređivanja su relativno visoke. Odrasli su izloženi težim oblicima povređivanja. To su pored višestrukih preloma i uganuća, utisnuća i rascepa, prisutne još i opekotine i nagrizi. U bolnicama se leče od spoljašnjih i unutrašnjih preloma lobanje, preloma potkolenice i skočnog zgloba. Starija lica često zadobijaju prelom kuka i komplikacija nastale zbog ove vrsta povreda. Stope povređivanja su visoke i kod ove populacione grupacije. Teži oblici povređivanja, koji zahtevaju bolničko lečenje, pokazuju trend porasta i dvostuko su veći kod starijih od 60 godina u odnosu na mlađe populacione grupacije. V Opšta smrtnost * Smrtnost dece od 0 - 4 godina - Stopa mortaliteta: 0,2/1000 (0,2/1000) * Smrtnost dece od 5 - 19 godina - Stopa mortaliteta: 0,2/1000 (1993: 0,4/1000) * Žene strosti od 15 - 49 godina - Stopa mortaliteta: 1,0/1000 (1993: 1,4/1000) * Žene strosti od 50 i više godina - Stopa mortaliteta: 29,0/1000 (1993: 27,2/1000) * Odrasla lica od 20 i više godina - Stopa mortaliteta: 11,6/1000 (1993: 10,6/1000) * Odrasla lica od 20 - 59 godina - Stopa mortaliteta: 3,8/1000 * Odrasla lica od 60 godina i više - Stopa mortaliteta: 47,3/1000 Opšte stope motraliteta dece starosti od 0 - 19 godina imaju manje - više stagnirajući karakter u odnosu na perod od pre 14 godina. Isto je i kod žena od 15 - 49 godina starosti, dok žene starije od 50 godina češće umiru, kao i odrasla lica starija od 20 godina. VI Zaključak 1. Stanovništvo Beograda je u demografskom smislu staro i proces demografske depopulacije se nastavlja, što je karakteristično i za Srbiju kao celinu. 2. Relativno dobra zdravstvena zaštita žena u toku trudnoće i porođaja, novorođene dece i odojčadi, kao i dobar stepen razvoja zdravstvene zaštite u celini. 3. Uobičajna slika morbiditeta dece predškolskog i školskog uzrasta. Trend bolničkog lečenje stagnira, dok smrtnost dece u bolnicama ima tendenciju pada. 4. Uobičajna slika morbiditeta odraslih lica. Stope hospitalizacije imaju tendenciju rasta, dok stope smrtnosti u bolnicama pokazuje trend pada. Lica starosti od 20 - 59 godina najčešće umiru u bolnicama od malignih i cerebrovaskularnih bolesti, dok stariji građani umiru od apopleksije, insuficijencije i akutnog infarkta srca. 5. Stope hospitalizacije u grupaciji žena od 15 - 49 godina starosti rastu. Stope letaliteta imaju tendenciju pada. Stope porođaja rastu, dok stope prekida trudnoća opadaju. Smrtnost u bolnicama je najčešće vezana za maligne procese na dojci, materici i jajnicima. 6. Broj registrovanih odraslih osoba, obolelih od malignih bolesti se gotovo utrostručio. Najčešće bolesti iz ove grupacije oboljenja su vezana za pojavu malgnog procesa na plućima kod muškaraca, dojci kod žena, debelom crevu i raku kože kod oba pola. 7. Opšte stope povređivanja su relativno visoke. Odrasli su izloženi težim oblicima povređivanja. Teži oblici povređivanja koji zahtevaju bolničko lečenje pokazuju trend porasta i dvostuko su veći kod starijih od 60 godina u odnosu na mlađe populacione grupacije. 8. Opšte stope motraliteta dece i omladine imaju manje - više stagnirajući karakter u odnosu na perod od pre 14 godina. Isto je i kod žena od 15 - 49 godina starosti, dok žene starije od 50 godina češće umiru, kao i odrasla lica starija od 20 godina. |
