Gradski zavod za javno zdravlje

Slogan ovogodišnje kampanje povodom obeležavanja 26. juna, datuma koji se na predlog Ujedinjenih nacija obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe droga, je:

DA LI DROGA UPRAVLjA TVOJIM ŽIVOTOM?

TVOJ ŽIVOT. TVOJE OKRUŽENjE. TU MESTA ZA DROGU NEMA.

Cilj kampanje je da se zdravstveno promotivnim, umetničkim, sportskim i drugim događajima i manifestacijama skrene pažnja da zloupotreba droga utiče na slobodu i razvoj, naročito mladih ljudi. Mladi treba da znaju da su droge hemijske supstance koje menjaju stanje svesti, opažanja, raspoloženje, mišljenje i ponašanje. Korišćenje droga dovodi do mnogih zdravstvenih problema, kao što su neuhranjenost, apatija, hormonalni poremećaji, poremećaj srčanog ritma, povećana izloženost raznim zaraznim bolestima, uključujući i virus HIV-a i sidu. Postoje mnogi razlozi zašto mladi uzimaju droge: zato što su radoznali, pod pritiskom okoline, da bi skrenuli pažnju na sebe, da bi pobegli od svojih problema, kada žele da se osećaju dobro. Šta su alternative? Informisanost, nezavisnost u razmišljanju i stavovima, odolevanje socijalnim pritiscima, različite mogućnosti zdravog načina druženja, zabave, kreativnog provođenja vremena, razonode...

Borba protiv zloupotrebe psihoaktivnih supstanci usmerena je i na smanjenje dostupnosti droga kroz zabranu proizvodnje, distribucije i krijumčarenja, odnosno prevenciju i suzbijanje kriminala. Aktivnosti Kancelarije za drogu i kriminal Ujedinjenih nacija ove godine su usmerene na droge koje se kontrolišu u okviru međunarodnog sistema kontrole droga. Nelegalne droge koje se međunarodno kontrolišu uključuju: kanabis, stimulanse amfetaminskog tipa, kokain, halucinogene droge, opijate (opijum, morfijum, heroin) i sedativne hipnotike. Skoro 200 miliona ljudi širom sveta koristi ove droge. Zemlje članice UN, njih 150, obavezale su se da do kraja 2008. godine postignu merljive rezultate po pitanju smanjenja ponude i tražnje droga.

Svetski dan bez duvanskog dima, 31. maj 2008.

Svetski dan bez duvanskog dima, 31. maj i ove godine je obeležen tradicionalnim aktivnostima na Trgu Republike. Svoje aktivnosti na prevenciji i odvikavanju od pušenja predstavili su: svih 16 beogradskih domova zdravlja, Zavod za bolesti pluća i tuberkulozu i Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata. Manifestacija je organizovana u partnerstvu sa Kancelarijom za kontrolu duvana i Komisijom za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja, Sekretarijatom za zdravstvo Uprave grada Beograda, Udruženjem za javno zdravlje Srbije i Crvenim krstom Beograda.

Moto obeležavanja ove godine je: "Mladost bez duvanskog dima". Izložbe, performansi, promotivni materijal sadržali su poruke koje ukazuju na štetnost pušenja i pasivnog pušenja, naročito kod mladih. Pored sadržaja edukativnog karaktera, provokativni transparenti i karikature predstavljeni su sa ciljem da posluže kao antireklama za pušenje ali pre svega u svrhu promocije zdravog načina života.

Poruka Svetske zdravstvene organizacije povodom obeležavanja ovog važnog datuma iz Kalendara javnog zdravlja je: "Rasturi mrežu reklamiranja duvana", upozoravajući pri tom da duvanska industrija čini sve kako bi povećala broj svojih, naročito mladih, korisnika. Jasno je dokazano da izloženost direktnom i indirektnom reklamiranju duvana, uz druge marketinške strategije duvanske industrije, dovodi do toga da mladi ljudi češće eksperimentišu sa pušenjem, usled čega se povećava rizik da postanu redovni korisnici duvanskih prizvoda.

Upućen je poziv političarima, nevladinim organizacijama, mladim ljudima i celokupnoj javnosti da se, svako sa svog aspekta, uključe u politike i kampanje za potpunu zabranu reklamiranja i promocije duvanskih proizvoda, kao i zabranu svih vidova sponzorstva od strane duvanske industrije u svojoj zemlji.

Svetski dan zdravlja, 7. april

Svetski dan zdravlja je najznačajniji datum Svetske zdravstvene organizacije, događaj koji se obeležava svuda u svetu. Od 1950. godine Svetski dan zdravlja obeležava se sedmog aprila svake godine, sa težnjom da se poveća svest o značaju zdravlja.

Tema Svetskog dana zdravlja za 2008. godinu je "ZAŠTITITIMO ZDRAVLJE OD KLIMATSKIH PROMENA".

CILJEVI SVETSKOG DANA ZDRAVLJA 2008.

- Povećati svest i razumevanje stanovništva o posledicama po zdravlje koje su uzrokovane klimatskim promenama na globalnom i lokalnom nivou.

- Podržati uspostavljanje interdisciplinarnog i intersektorskog parnerstva, počev od lokalnog do međunarodnog nivoa.

- Osmisliti efektivne akcije u lokalnoj zajednici od strane vladinih institucija, zdravstvenog sektora, organizacija kako bi se smanjio uticaj klimatskih promena na zdravlje stanovništva.

- Objasniti ulogu zdravstvenog sistema u suočavanju sa izazovima na globalnom i regionalnom nivou.

- Sprovesti zajedničku akciju putem saradnje sa vladama zemalja, međunarodnim organizacijama, sponzorima, udruženjima građana, finansijerima i opštinama.

Nacionalni dan bez duvanskog dima

31. januar se tradicionalno obeležava kao Nacionalni dan bez duvanskog dima. Ove godine slogan je "100% bez duvanskog dima", čime je akcenat stavljen na štetnost pasivnog pušenja. Brojna istraživanja su dokazala da pasivno pušenje, odnosno, nevoljno udisanje duvanskog dima povećava rizik od nastanka raka pluća i bolesti srca. Naročito su deca osetljiva na dejstvo duvanskog dima. Kod dece koja su izložena duvanskom dimu dolazi do češće pojave astme, zapaljenja srednjeg uha i infekcija organa za disanje.

U cilju unapređenja svesti javnosti o značaju kreiranja životnog i radnog prostora bez duvanskog dima, organizovana je javna manifestacija na Trgu republike gde su građani imali priliku da dobiju informacije i savete kako da sami doprinesu sredini bez duvanskog dima. Gradski zavod za javno zdravlje je koordinirao zdravstveno promotivne aktivnosti u cilju obeležavanja ovog značajnog datuma iz Kalendara zdravlja.

2007. godina

Svetski dan srca

Svetski dan srca koji na globalnom nivou inicira i organizuje Svetska federacija za srce (World Heart Federation), posvećen je prevenciji i kontroli bolesti srca i krvnih sudova.

Tema i slogan ovogodišnjeg Svetskog dana srca - "Udruženi za zdravo srce" posvećen je ulozi pojedinca, porodice i šire zajednice u razvijanju i negovanju zdravih navika radi smanjenja prisustva glavnih faktora rizika za nastanak infarkta i šloga.

Infarkt i šlog su svetski ubica broj jedan, odgovoran za 17,5 miliona života svake godine, a od tog broja oko 80% u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Stanovništvo Srbije je, takođe, najviše opterećeno bolestima srca i krvnih sudova - svake godine u Srbiji više od polovine (56,8%) svih smrtnih ishoda posledica je umiranja od bolesti srca i krvnih sudova.

Gradski zavod za javno zdravlje je koordinirao i realizovao zdravstveno promotivne aktivnosti povodom obeležavanja Svetskog dana srca na teritoriji Beograda. Ovogodišnja centralna manifestacija održana je 6. oktobra 2007. na platou ispred Hrama Svetog Save, pod sloganom: "Udruženi za zdravo srce".

Manifestacija je realizovana u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, Upravom grada Beograda, domovima zdravlja Beograda - 16 državnih i 2 privatna doma zdravlja - "Dr Ristić" i poliklinika "Vizim", Udruženjem za javno zdravlje Srbije i Institutom za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović - Batut".

Preporuke Svetske federacije za srce za zaštitu pojedinaca i njihovih porodica od infarkta i šloga:

1. Prenesite svoje pravilne navike u ishrani na sve koje poznajete: posavetujte ih da u svojoj ishrani koriste što više voća i povrća, nemasna mesa i ribu (pripremljena kuvanjem u vodi ili na pari, grilovanjem ili pečenjem bez masnoća), mahunarke (grašak, pasulj, boranija, sočivo) i proizvode sa malim sadržajem masti.

2. Potrudite se da u svakom obroku bude zastupljeno voće i povrće, najmanje pet puta dnevno.

3. Umesto gaziranih sokova svojoj porodici i prijateljima ponudite vodu, sveže ceđene sokove bez šećera ili mleko sa niskim sadržajem masti.

4. Obavezno uključite povrće i voće u užinu ili ručak koji deca nose u školu. Razgovarajte sa drugim roditeljima i posavetujte ih da urade isto za svoje dete. Tražite podršku od učitelja i nastavnika u vidu časova posvećenih pravilnoj ishrani.

5. Potrudite se da ne unosite previše soli, naročito kroz industrijski proizvedenu hranu (suhomesnati proizvodi, konzervisana hrana...).

6. Planirajte da sa porodicom provedete svoje slobodno vreme aktivno u prirodi.

7. Neka vaš dom bude nepušačka zona! Kao nepušač daćete odličan primer svojoj deci. Naučite ih da se izbore za okruženje bez duvanskog dima.

8. Ograničite vreme provedeno uz računar i televizijski program. Potrudite se da vaše dete što više slobodnog vremena provede napolju fizički aktivno. Prošetajte sa detetom do škole ili zajedno vozite bicikl, rolere, igrajte fudbal, basket, odbojku, badmington....

9. Ako ste nepušač, pravilno se hranite i redovno ste fizički aktivni, dajete najbolji primer svojoj porodici i okolini.

10. Ako mislite da je bilo ko u vašoj bližoj ili daljoj porodici pod rizikom za pojavu bolesti srca, posavetujte ga da se obratiti svom lekaru za savet i pomoć.

Svetski dan hrane

Prema Kalendaru zdravlja, mesec oktobar se obeležava kao Mesec pravilne ishrane, a 16. oktobar kao Svetski dan hrane, koji se ove godine slavi pod sloganom "Pravo na hranu i pravilnu ishranu - pravo svakog čoveka"

Pravo na hranu je neotuđivo pravo svake žene, muškarca, devojčice i dečaka, gde god da žive na ovoj planeti.

Izbor teme "Pravo na hranu i pravilnu ishranu - pravo svakog čoveka" kao teme za Svetski dan hrane 2007. godine pokazuje povećano prepoznavanje od strane međunarodne zajednice značajne uloge ljudskih prava u eliminaciji gladi i siromaštva i ubrzavanja i produbljivanja održivog procesa razvoja.

Gradski zavod za javno zdravlje je koordinirao i realizovao zdravstveno promotivne aktivnosti na terotoriji Beograda povodom obeležavanja Svetskog dana hrane. Glavni partneri bili su Uprava Grada Beograda, predškolske ustanove, osnovne škole, domovi zdravlja i Udruženje za javno zdravlje Srbije.

U saradnji sa svim partnerima organizovani su likovni konkursi za decu u predškolskim ustanovama i osnovnim školama. Deca autori najboljih radova nagrađena su na dečjoj manifestaciji koja je održana 16. oktobra 2007. u sali Opštine Novi Beograd. U okviru ove manifestacije organizovana je izložba likovnih radova prispelih na konkurs, kao i prigodan zabavni program u realizaciji dece i vaspitača iz beogradskih vrtića.

Svetski dan bez duvanskog dima - 31. maj

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bez duvanskog dima bio je: „100% bez duvanskog dima". Preporuke Svetske zdravstvene organizacije bazirane su na dokazima da ne postoji količina izloženosti sastojcima duvanskog dima koja se smatra neškodljivom, tako da je jedina zaista delotvorna i isplativa intervencija stvaranje životne sredine bez duvanskog dima. Ventilacioni sistemi, čak i kada zadovoljavaju svetske standarde, ne mogu da eliminišu sve toksične čestice i gasove koji nastaju kao produkt sagorevanja cigarete i izdahnutog vazduha pušača.

Dokazano je, pri tom, da pasivno pušenje, odnosno nevoljno udisanje duvanskog dima predstavlja značajan zdravstveni rizik. Šansa za oboljevanje od raka pluća povećava se za 20 do 30% kod nepušača koji živi sa pušačem, pokazala su istraživanja. Slično, povećava se verovatnoća za dobijanje ishemijske bolesti srca. Poseban problem predstavlja prisilno udisanje duvanskog dima kod dece čiji su roditelji pušači, koja pri tom nisu svesna rizika. Podaci govore da je više od polovine sve dece na svetu povremeno ili čak stalno u takvom okruženju.

Očekuje se pokretanje inicijative za zabranu pušenja na radnim i javnim mestima, kako je to uspešno sprovedeno u mnogim zemljama sveta (Italija, Norveška, Kanada, Irska). Posle uvođenja ovakvih mera značajno se smanjuje izloženost nepušača duvanskom dimu, što su pokazala merenja koncentracije markera (metabolita) nikotina u biološkim tečnostima. Sa uspehom su raskrinkane tvrdnje duvanske industrije da će zabrane pušenja u restoranima i drugim javnim mestima naneti veliku štetu ugostiteljstvu i drugim privrednim granama. Naime, pokazalo se da promet i posećenost nisu opali, da se radni učinak pušača koji uspešno prebrode krizu čak i povećava i da je, sve u svemu, životna sredina bez duvanskog dima moguća, čak i kada to ne izgleda ostvarivo.

U Beogradu je ovaj važan datum iz Kalendara javnog zdravlja ove godine obeležen na već tradicionalan način...

Prva nedelja Ujedinjenih nacija posvećena opštoj bezbednosti na putevima - 23. - 29. april

Decembra 2005. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je donela rezoluciju o poboljšanju opšte bezbednosti na putevima i pozvala zemlje članice da uvedu Nedelju opšte bezbednosti na putevima. Prva nedelja posvećena opštoj bezbednosti na putevima je istorijska prilika da se na najvišem nivou postavi pitanje povređivanja u saobraćajnim nesrećama širom sveta.

Tema

Značajan procenat dece i mladih učestvuje u broju od skoro 1,2 miliona lica koja svake godine izgube život u saobraćajnim nesrećama na putevima širom sveta. Globalno posmatrano, više od 40% svih žrtava saobraćajnih nesreća na drumovima su mladi do 25 godina života. Pošto deca i mladi predstavljaju najugroženiju grupu u smislu smrtnosti, povređivanja i invalidnosti koje nastaju kao posledica saobraćajnih nesreća na putevima, prva nedelja bezbednosti je posvećena mladima - korisnicima puteva: svima onima koji koriste puteve kao pešaci, biciklisti, motociklisti, mladi vozači ili saputnici u motornom vozilu. Bez obzira što je pažnja ove Nedelje usmerena na poboljšanje bezbednosti dece i mladih, od akcija koje su direktna posledica ove inicijative, imaće koristi svi učesnici u saobraćaju.

Ciljevi
Povećanje svesti o posledicama povreda u drumskom saobraćaju, posebno u populaciji mladih učesnika u saobraćaju

Promocija akcija u vezi sa faktorima koji imaju najveći uticaj na smanjenje povređivanja u drumskom saobraćaju: obavezno nošenje kacige, vezivanje bezbedonosnih pojaseva, sprečavanje vožnje u pijanom stanju, sprečavanje prekoračenja brzine u vožnji, poboljšanje u izgradnji puteva i infrastrukture.

Poruke
Sudari u drumskom saobraćaju se mogu predvideti i sprečiti. Mnoge zemlje su dostigle značajan pad broja sudara i učestalosti i ozbljnosti povreda u saobraćaju tako što su odabrale adekvatne interventne strategije, koje su dokazano efikasne. U takve spadaju:

1. Kažnjavanje za prekoračenje dozvoljene brzine

· Brzina predstavlja najvažniji faktor koji dovodi do povreda u saobraćajnim nesrećama u većini zemalja sveta.
· Posebno je velika verovatnoća da će mladi muškarci voziti prebrzo ili neadekvatno uslovima na putu.
· Pokazalo se da smanjenje prosečne brzine saobraćaja za 1km na sat dovodi do smanjenja broja fatalnih sudara za 4-5%.
· Smanjenje brzine protoka saobraćaja takođe deluje zaštitno na pešake.
· Treba postaviti i zakonom regulisati adekvatna ograničenja brzine.

2. Kažnjavanje vožnje u pijanom stanju

· Konzumiranje alkohola povećava i verovatnoću od sudara i ozbiljnost pretrpljenih povreda.
· Verovatnoća da će mladi muškarci - vozači imati sudar pet puta je veća nego vozači od 30 godina ili stariji, pri svakom nivou alkohola iznad nule.
· U nekom zemljama granica dozvoljene količine alkohola u krvi je niža kada se radi o mladim vozačima ili onima bez iskustva. Ova strategija dovodi do smanjenja sudara za 4-24%.
· Neophodno je odrediti i zakonom regulisati granice dozvoljenog nivoa alkohola u krvi za sve vozače.

3. Bezbedonosni pojasevi

· Pojasevi su spasili više života nego ijedna druga intervencija vezana za bezbednost u sudaru.
· Ustanovljeno je da mladi muškarci - vozači ređe koriste bezbedonosni pojas nego druge kategorije vozača.
· Bezbedonosni pojasevi mogu da smanje rizik od svih povreda za 40 - 50%.
· Obavezno vezivanje pojaseva mora da bude zakonski regulisano i da se primenjuje.

4. Nošenje kacige

· Nošenje kacige je najefikasnija mera smanjenja povreda glave i smrtnih ishoda koji su posledica sudara motorcikla, bicikla ili mopeda i drugog vozila.
· Pokazalo se da kacige za vozače motorcikla smanjuju rizik i ozbiljnost povrede glave za oko 70%.
· Nošenje kacige mora da bude zakonski regulisano i da se primenjuje.

5. Ograničavanje kretanja dece u vozilima

· Pokazalo se da su sredstva za ograničenje kretanja dece , kao što su sedišta za bebe ili mlađu decu, veoma efikasna u prevenciji smrtnih ishoda sudara u populaciji odojčadi i maje dece.
· Sredstva za ograničavanje kretanja dece u vozilima dovode do smanjenja stope smrtnosti u sudarima vozila za 71% (odojčad) i 54% (mala deca).
· Obavezno korišćenje sredstava za ograničavanje kretanja dece mora da bude zakonski regulisano i da se primenjuje.

6. Izgradnja puteva i infrastrukture

U mere koje poboljšavaju konstrukciju puteva i infrastrukturu spadaju: razdvajanje različitih vrsta saobraćaja, izgradnja bezbednih ruta za pešake i bicikliste, konstrukcija trotoara i prepoznatljivih struktura za prelaženje ulice, smanjenje brzine saobraćaja konstruisanjem „ležećih policajaca", „rešetki" od asfalta koje proizvode zvuk kada se skrene sa autoputa i okretnica.

7. Hitne službe

Poboljšanje pružanja hitne pomoći povređenima, od mesta sudara do zdravstvene ustanove, povećava šanse preživljavanja svih povređenih i izbegavanje dugotrajnog invaliditeta i povreda.

Gradski zavod za javno zdravlje je u saradnji sa svim partnerima učestvovao u obeležavanju Prve nedelje posvećene opštoj bezbednosti na putevima. Pored dobre saradnje sa predstavnicima mas medija u cilju podizanja svesti javnosti o aktuelnom problemu, realizovane su i brojne aktivnosti u zajednici (savetovanja, promocija zaštitnih sredstava, izložbe, javne manifestacije).

Svetski dan zdravlja

Svetski dan zdravlja je ustanovljen od Svetske zdravstvene organizacije i obeležava se 7. aprila svake godine, sa težnjom da se poveća svest o značaju zdravlja.

Tema Svetskog dana zdravlja za 2007. godinu je „Međunarodna zdravstvena bezbednost". Ova tema je odabrana da bi se istakla činjenica da se sa globalizacijom povećava i briga o zdravlju, uzimajući u obzir nove izazove koji prelaze granice jedne države i imaju uticaj na zajedničku bezbednost svih ljudi na svetu. Putem povećane saradnje među razvijenim i zemljama u razvoju, međunarodna zajednica će biti bolje pripremljena da se suoči sa najvažnijim problemima javnog zdravlja i da pomogne da svet bude mnogo bezbedniji.

Cilj ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja je da usmeri pažnju na međunarodna pitanja zdravstvene bezbednosti, da obezbedi visoki politički interes za ta pitanja i da demonstrira kako zdravlje može povezati nacije, spoljnu politiku i bezbednost.

Osnovne poruke Svetskog dana zdravlja su:

· PRETNJE ZDRAVLJU NE ZNAJU ZA GRANICE
U globalizovanom svetu, pojava epidemija je pretnja kolektivnoj svetskoj bezbednosti. Pretnje zdravlju i bezbednosti su sve veće i šire se brže nego ikad.

· ULAGANJE U ZDRAVLJE - STVARANJE BEZBEDNIJE BUDUĆNOSTI
Sve države moraju investirati u zdravlje i graditi sposobnost za prevenciju novih i postojećih pretnji, jačajući javno zdravstvene sisteme. Samo tako se može izgraditi sigurnija budućnost.

· ZDRAVLJE VODI KA BEZBEDNOSTI - NESIGURNOST VODI KA LOŠEM ZDRAVLJU
Zaštita zdravlja ljudi i bezbednosti svih ugroženih zahteva političko angažovanje na najvišem nivou, kao i blisku saradnju između vlada, međunarodnih organizacija, civilnog društva i privatnog sektora.

· PRIPRAVNOST I BRZ ODGOVOR UNAPREĐUJU MEĐUNARODNU ZDRAVSTVENU BEZBEDNOST
Pretnje zdravstvenoj bezbednosti su mnogobrojne i različite: one obuhvataju iznenadni udar na zdravlje i privredu od neočekivanih bolesti, kao što su SARS i ptičiji grip, humanitarne katastrofe, bioterorizam i druge akutne rizike po zdravlje. Taktika očuvanja zdravlja od dejstva ovih pretnji uključuje kolektivni angažman koji može da unapredi pripravnost i efikasan odgovor kada se one pojave.

Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja Gradski zavod za javno zdravlje je, zajedno sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, Svetskom zdravstvenom organizacijom, Sekretarijatom za zdravstvo grada Beograda, Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" učestvovao u pripremi i realizaciji stručne konferencije i javne manifestacije koja je održana 4. aprila u Pionirskom parku. Tom prilikom ekipa Mobilne eko-toksikološke jedinice Gradskog zavoda za javno zdravlje bila je jedan od učesnika u demonstraciji zbrinjavanja povređenih koja je realizovana pod motom „Zajedno u vanrednim situacijama"

Svetski dan borbe protiv tuberkuloze - 24. mart

Iako već više od pola veka ne spada u grupu najzastupljenijih oboljenja u Srbiji, o tuberkulozi danas više govorimo, jer postoje oboljenja i stanja koja pogoduju pojavi aktivne tuberkuloze, kao što su: HIV/sida, maligna oboljenja, šećerna bolest, aktivno pušenje, zloupotreba alkohola i droga, socijalno ugrožene kategorije stanovništva, zatvorenici, štićenici domova za stare i osobe sa posebnim potrebama, kao i život u zajednici sa tuberkuloznim bolesnikom. Takođe, prekidi u lečenju obolelih od ove bolesti, koji se najčešće dešavaju usled nepridržavanja režima lečenja i redovnog uzimanja terapije, doprinose razvoju rezistencije uzročnika (bacila tuberkuloze) i pojavi multirezistentih oblika bolesti, koja više ne reaguje na uobičajenu terapiju, što je danas u svetu veliki javno zdravstveni problem.

Upravo je ovogodišnji Svetski dan borbe protiv tuberkuloze posvećen ovoj temi, sa ciljem da se upozna stanovništvo o neophodnosti redovnog uzimanja terapije kod obolelih, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti, naročito formi čije je lečenje otežano.

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), oko 8 miliona ljudi u svetu boluje, a preko 3 miliona umre svake godine od tuberkuloze. U Srbiji godišnje oboli oko 3.000 ljudi. U Beogradu se registruje 500 do 600 novoobolelih. Zastupljenost oboljenja je najveća u grupi od 20 do 49 godina - radno aktivno stanovništvo (preko 50%).

Od 2005. godine sprovodi se Projekat Kontrola tuberkuloze u Srbiji, finansiran od strane Globalnog fonda Ujedinjenih Nacija, koji je u mnogome doprineo redovnijem snabdevanju lekovima prve linije, opremanju laboratorija i službi koje se bave dijagnostikom i lečenjem, aktivnom traganju za obolelima, naročito u populacijama pod rizikom, ali i veoma važnom segmentu edukacije, kako zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, tako i prosvetnih radnika i učenika u osnovnim i srednjim školama.

Posle procene znanja školske dece u vezi sa tuberkulozom, na osnovu rezultata istraživanja na samom početku Projekta, timovi iz centara za zarazne bolesti i za promociju zdravlja pri zavodima za javno zdravlje, započeli su sa edukativnim aktivnostima po školama. Na teritoriji Beograda edukaciju su sprovodili zaposleni u službama za zdravstvenu zaštitu školske dece i polivalentne patronaže u domovima zdravlja, u saradnji sa Centrom za promociju zdravlja i Centrom za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje. Više od 100.000 školske dece u Beogradu je tom prilikom dobilo zdravstveno vaspitne materijale i osnovne informacije o tuberkulozi.

U edukaciji stanovništva veoma je važno naglasiti da je tuberkuloza zarazna bolest koja se prenosi isključivo putem vazduha, i to u dužem kontaktu sa obolelim, najčešće u okviru porodice i osoba iz bližeg okruženja obolelog. Osnovne mere zaštite podrazumevaju održavanje higijene životnog prostora, sa redovnim provetravanjem prostorija, pravilnu i kvalitetnu ishranu, dovoljno sna i odmora, redovnu i umerenu fizičku aktivnost, kontrolu stresa i prevazilaženje stresnih situacija, koliko god je to moguće, kao i preduzimanje svih preventivnih mera za prenošenje side i polno prenosivih bolesti. Naravno, ne treba zaboraviti i neke osnovne postupke kako se štitimo od prenošenja kapljičnih infekcija: staviti maramicu preko usta prilikom kašljanja!

Svetski dan voda

Svetski dan voda se pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija obeležava 22. marta svake godine. Tema Svetskog dana voda 2007. godine je borba sa nestašicom i obezbeđenje dovoljne količine čiste i slatke vode koja je neophodna za svakodnevni život.

Svetska potrošnja vode raste više nego duplo od rasta broja stanovnika planete. Sve veći broj regiona u svetu suočava se sa hroničnom nestašicom vode. Problem je najizraženiji u sušnim predelima planete. U tim područjima živi više od dve milijarde ljudi i polovina siromašne svetske populacije.

Tri četvrtine planete Zemlje pokriveno je vodom, ali samo mala količina te vode je slatka voda. Od te količine skoro 70 procenata se koristi za proizvodnju hrane, a u zemljama u razvoju i do 95 procenata. Potražnja za vodom konstantno raste. Očekuje se da će 2030. godine svetska populacija dostići 8,1 milijardu stanovnika, a da će potreba za hranom biti za 55 procenata veća nego što je to bilo 1998. U isto vreme će biti potrebna veća količina vode koja će omogućiti funkcionisanje kanalizacionih sistema, proizvodnju energije, rad industrije i podršku gradovima u razvoju.

Čak se i urbana područja i države sa dovoljnom količinom raspoložive slatke vode suočavaju sa pretnjom od nestašice vode. Nestašica vode je relativni pojam koji može da podrazumeva apsolutni nedostatak vode ili nemogućnost pristupa sistemima vodosnabdevanja.

Važnost zaštite životne sredine mora da se posmatra sa stanovišta zaštite vodenih resursa, štiteći na taj način budućnost naše planete. Ljudske aktivnosti su povezane sa klimatskim promenama, jačinom uragana, poplavama i drugim prirodnim katastrofama koje uništavaju useve i zagađuju slatke i slane izvore vode. Sve ovo dovodi do toga da se narušava ekosistem koji je prirodni katalizator. Da bi ekosistemi bogati biljnim i životinjskim svetom ostali očuvani neophodno je da imaju veliku količinu čiste vode. Zdrava i nezagađena životna sredina je osnov ljudskog razvoja. Ovakav pristup je zasnovan na tome da je voda zajednička odgovornost.

Gradski zavod za javno zdravlje je koordinirao i realizovao zdravstveno promotivne aktivnosti povodom obeležavanja Svetskog dana voda. U skoro svim beogradskim opštinama domovi zdravlja su propratili ovaj datum organizovanjem izložbi, javnih tribina, podelom promotivnog materijala i saradnjom sa predstavnicima mas medija.

Nacionalni dan bez duvanskog dima - 31. januar

„JEDAN PUŠAČ - MNOGO ŽRTAVA" - PASIVNO PUŠENjE

Nevoljno udisanje duvanskog dima u kući, na radnom mestu, drugim zatvorenim prostorijama, prevozu, na javnim mestima naziva se pasivno pušenje. Američka Agencija za zaštitu životne sredine je proglasila duvanski dim za najvećeg zagađivača vazduha u zatvorenom prostoru, a takođe ga je svrstala u klasu A karcinogenih materija za ljude, s obzirom na glavne sastojke, kao što su: katran i mnoge čestice u njegovom sastavu, nikotin, benzen, benzopiren, ugljen monoksid, amonijak, formaldehid, cijanovodonična kiselina, aceton, akrolein i mnoge druge.

Koliko će ova situacija u kojoj se nepušač, najčešće ne dobrovoljno, nalazi uticati na njegovo zdravlje zavisi od mnogih faktora: dužina izloženosti, veličine prostorije, ventilacije, broja cigareta i intenziteta kojim pušač udiše i izdiše dim. Trenutni efekti najčešće su iritacija oka, nosa, grla i gornjih disajnih puteva. Dugoročne posledice dugo su bile predmet rasprave naučnika ali i onih koji zastupaju interese duvanske industrije i pušača, od omalovažavanja zdravstvenih posledica i „prebacivanja priče na teren" ugroženosti ljudskih prava, misleći pri tom na pušače, do predimenzioniranja zdravstvenih problema izloženih nepušača.

Publikovano je nekoliko kvalitetnih studija koje nedvosmisleno ukazuju koji su to rizici i oboljenja kojima su pasivni pušači češće skloni. Veća je verovatnoća da osoba oboli od karcinoma pluća, hroničnih oboljenja respiratornih organa, koronarne (ishemijske) bolesti srca (prema najnovijem istraživanju u Velikoj Britaniji, čak za 50 - 60%, ukoliko je svakodnevno izložena duvanskom dimu u prostoru u kome živi).

Najviše je upozorenja, zasnovanih na rezultatima relevantnih istraživanja, o posledicama po zdravstveno stanje, rast i razvoj dece. Najčešći izvor izloženosti je pušenje roditelja i bliskih odraslih osoba iz neposrednog okruženja, odnosno u kući. Ugroženost počinje i pre rođenja, ukoliko je majka pušač. Dokazano je da se tako povećava verovatnoća rođenja bebe sa manjom telesnom težinom, slabijom plućnom funkcijom kao i sklonost ka sindromu iznenadne smrti odojčeta. U ranoj životnoj dobi češće su infekcije donjih respiratornih puteva: bronhitis, bronhiolitis, upala pluća, kao i upala srednjeg uha. Kod dece obolele od astme povećava se učestalost i intenzitet napada.

Osnovne strategije za smanjenje zastupljenosti pasivnog pušenja zasnivaju se na zakonskoj regulativi i edukaciji. Zakonska regulativa, međutim, nije od velikog značaja za smanjenje izloženosti u kući, domovima, privatnom automobilu, gde su deca najviše izložena. Zbog toga je od presudne važnosti povećanje informisanosti i znanja o štetnim efektima i rizicima pasivnog pušenja.

2006. godina

Svetski dan hrane

16. oktobar se svake godine obeležava u čitavom svetu kao Svetski dan hrane. Ovaj datum je ustanovila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija, sa ciljem skretanja pažnje svetske javnosti na hranu kao nephodni preduslov za ljudski opstanak i blagostanje.

Ove godine ovaj značajan datum obeležen je pod sloganom: ULAGANJE U POLJOPRIVREDU ZA BEZBEDNU ISHRANU - CEO SVET ĆE IMATI KORISTI .

Povodom obeležavanja ovog datuma i sprovođenja kampanje «Oktobar - mesec pravilne ishrane» na teritoriji Beograda, Gradski zavod za javno zdravlje u saradnji sa predškolskim ustanovama organizovao je centralnu manifestaciju koja je održana 17. oktobra u zgradi Medifarma. Tom prilikom nagrađeni su najbolji likovni radovi pristigli na konkurs sa temom kojom je obeležen ovogodišnji Svetski dan hrane. Na ovoj, uvek veoma dobro posećenoj manifestaciji, deca iz predškolskih ustanova su prikazala kroz kostimiranu igru i ples značaj pravilne ishrane. Pravilna ishrana je jedna od tema koja se kontinuirano obrađuje u interaktivnom radu sa decom u predškolskim ustanovama u Beogradu u okviru akreditovanog programa »Zdrav vrtić« koji je kreirao tim stručnjaka Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Svetski dan srca

Svetski dan srca koji je ustanovila Svetska federacija za srce obeležava se svake godine treće nedelje u septembru, kako bi se intenzivirali napori na prevenciji kardiovaskularnih bolesti, kao i vodećih faktora rizika za njihov nastanak.
Ove godine, Svetski dan srca je obeležen pod motom: ''Koliko je mlado Vaše srce''.

Šta je cilj Svetskog dana srca?

- Da se poveća svest populacije o opasnosti srčanih oboljenja i moždanog udara, kao i o značaju zdravog načina života za srce, kako bi deca, omladina i odrasli ljudi širom sveta mogli da žive duže i kvalitetnije.
- Srčane bolesti i moždani udar su najveće ubice na svetu, koji oduzimaju 17,5 miliona života godišnje u svetu. Zdrav način života i kontrola glavnih faktora rizika, kao što je nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i pušenje, mogu sprečiti nastanak bolesti srca. Zbog toga se u ovogodišnjoj kampanji Svetskog dana srca postavlja pitanje: „Koliko je mlado vaše srce?"

Zašto je za srce izuzetno važno da sporije stari?

- Održavanjem mladalačkog srca smanjuje se rizik prevremene smrti ili invalidnosti kao posledice srčanih oboljenja i moždanog udara. Male promene u životnim navikama mogu biti izuzetno korisne i mogu pomoći srcu da sporije stari. Dobre vesti su da koristi po zdravlje mogu nastati za samo šest nedelja nakon prihvatanja zdravog načina života. Ishrana sa dosta voća i povrća i svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od minimalno 30 minuta (odrasli), odnosno 60 minuta (deca) mogu pomoći da se unapredi zdravlje srca. Prestanak pušenja jedan je od najvažnijih načina za prevenciju bolesti srca.

Gradski zavod za javno zdravlje, kao jedan od organizatora učestvovao je u centralnoj manifestaciji povodom obeležavanja Svetskog dana srca koja je realizovana 24. septembra na platou ispred hotela „Jugoslavija". Na postavljenim štandovima zdravstveni radnici su zainteresovanim građanima merili krvni pritisak, nivo šećera u krvi, nivo holesterola i savetovali ih o zdravim stilovima života, prestanku pušenja, fizičkoj aktivnosti, adekvatnoj ishrani i upravljanju stresom.