Gradski zavod za zaštitu zdravlja

Broj lečenih lica iz Beograda i unutrašnjosti u stacionarnim ustanovama u Beogradu prema grupama dijagnoza, polu i starosti u 2003. godini (Tabela 113)
Broj lečenih beogradskih osiguranika u stacionarnim ustanovama u Beogradu prema grupama dijagnoza, polu i starosti u 2003. godini (Tabela 114)
Broj bolnički lečenih stanovnika Beograda prema opštini stanovanja u 2003. godini (Tabela 115)
Pregled rada u internističkim delatnostima u stacionarnim ustanovama u Beogradu u 2003. godini (Tabela 116)
Pregled rada u internističkim delatnostima u stacionarnim ustanovama za beogradske osiguranike u 2003. godini (Tabela 117)
Pregled rada u hirurškim delatnostima u stacionarnim ustanovama u Beogradu u 2003. godini (Tabela 118)
Pregled rada u hirurškim delatnostima u stacionarnim ustanovama za beogradske osiguranike u 2003. godini (Tabela 119)
Broj lečenih lica iz Beograda i unutrašnjosti prema polu, starosti i zdravstvenim ustanovama u 2003. godini (Tabela 120)

U Beogradu se prekidi trudnoce obavljaju u KCS-Institut za ginekologiju i akušerstvo, GAK "Narodni front", KBC "Zvezdara", KBC "Zemun", DZ Mladenovac, DZ "Dr Đorde Kovacevic"- Lazarevac, Vojnomedicinskoj akademiji, Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata i u privatnim ordinacijama.

U 2004. godini dostavljeno je ukupno 10577 prijava prekida trudnoca. Privatne zdravstvene ustanove i ordinacije (ukupno 5) su dostavile 217 prijava. Najveci broj prekida se obavi u GAK "Narodni front" (46%). Kategoriji medicinskih pobacaja pripada 83% prekida. U zakonski predvidenom roku (do 10. nedelje trudnoce) obavi se 92,8% pobacaja.

Prosek starosti žena koje prekidaju trudnocu je 31 godina (u rasponu od 14 do 52 godine) i uglavnom su u braku (86,8%). Najcešce prekidaju trudnocu žene izmedu 25. i 34. godine života (47,8%), a zatim u dobnoj grupi 35-44 godine (31,9%), dok su žene mlade od 20 godina zastupljene sa 3,7% i ovaj udeo se godinama ne menja. Maloletnice cine 0,9%.

Žene koje su prekinule trudnocu u proseku imaju 1,3 deteta i vec 1,1 prekid trudnoce.Trudnocu prekidaju najviše žene koje vec imaju dvoje dece (35,3%), a zatim žene koje nisu još radale (33,6%). Kod 47,8% prijavljenih žena bio je u pitanju prekid prve trudnoce, a 22,6% žena je vec imalo jedan namerni prekid trudnoce.

Broj namernih (medicinskih) prekida trudnoce (O04) u Beogradu je u stalnom padu (32215 u 1991. godini, 8764 u 2004. godini (indeks 1991/2004 je 27,2). Do 1991. godine u Beogradu su se na jedno živorodeno dete obavljala 2 prekida trudnoce, da bi se poslednjih godina na 3-4 živorodena deteta obavio 1 prekid.

Prijave za ostale kategorije prekida trudnoce (vanmatericna trudnoca - O00, grozdasta mola - O01, spontani pobacaj - O03 i drugi i neoznaceni pobacaji - O05 i O06) se neredovno i neadekvatno dostavljaju Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja. U 2004. godini nisu evidentirani ni jedna vanmatericna trudnoca, grozdasta mola ili spontani pobacaj u KCS-Institut za ginekologiju i akušerstvo, što je nerealno.

Broj prekida trudnoce koji se zvanicno registruje u Beogradu poslednjih godina bio bi odraz adekvatnog planiranja porodice i korišcenja savremenih metoda i sredstava kontracepcije da su podaci tacni. Nažalost, pretpostavlja se da se oko 2/3 prekida trudnoca obavi u privatnim zdravstvenim ustanovama i ordinacijama koje ne dostavljaju zakonom propisan obrazac prijave. Podaci zvanicne statistike ne ukazuju da je u našoj sredini adekvatnije planiranje porodice jer je nameran prekid trudnoce još uvek najcešci nacin planiranja porodice u Beogradu.

Prikazani podaci su dobijeni na osnovu individualnih zdravstveno-statistickih izveštaja "Prijava prekida trudnoce" (obr. br. 3-21-64) koje zdravstvene ustanove u Beogradu dostavljaju Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja od 1995. godine.