|
|
|
|
Zoonoze na području Beograda Zoonoze su infekcije i oboljenja životinja čiji se uzročnici u prirodnim uslovima mogu preneti na čoveka. Njihovu pojavu objašnjava biološko srodstvo ljudi i životinja i kontakt između čoveka i životinja, glodara i artopoda (zglavkara) koji žive u njegovom okruženju. Zoonoze imaju veliki zdravstveni (epizootiološki i epidemiološki) i socijalni značaj. Javljaju se pretežno sporadično, ali i u obliku epizootija i epidemija sa visokim morbiditetom, mortalitetom i letalitetom. Predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje i nanose ekonomsku štetu stočarstvu i privredi uopšte. Značaj zoonoza povećava i karakteristika njihovih uzročnika jer oni mogu da budu i idealno biološko oružje. Osnovne karakteristike zoonoza su mnogostruka etiologija (bakterije, virusi, rikecije i dr.), polivalentnost širenja (kontaktom, alimentarnim i aerogenim putem i preko vektora - krpelji, komarci i dr.) i polimorfna klinička slika. Bez laboratorijskih ispitivanja dijagnoza zoonoza se teško postavlja. Istraživanja zoonoza imaju multidisciplinarni pristup i zahtevaju zajedničku saradnju humane i veterinarske medicine. Gradski zavod za javno zdravlje od 1984. godine, kontinuirano sprovodi "Program izučavanja i istraživanja zoonoza i prirodno-žarišnih infekcija na području Beograda". Epidemiološka istraživanja u okviru Programa obuhvataju praćenje epizootiološke i epidemiološke situacije zoonoza i prirodno-žarišnih infekcija i oboljenja na širem području grada, sistematsko istraživanje i praćenje oboljevanja u prirodnim žarištima i koordinaciju i informisanost među učesnicima u Programu. Obavljenim istraživanjima u okviru Programa od 1986-2006. godine otkriveno je i registrovano 23.949 oboljenja iz grupe zoonoza, što je 4,9% od ukupnog broja akutnih zaraznih bolesti registrovanih za isti period u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje. Zoonoze ljudi na području Beograda, 1984-2006.
Među otkrivenim oboljenjima iz grupe zoonoza najzastupljenije su salmoneloze sa 74,0% (17.743), lajmska bolest - 17,4% (4.157) i trihineloza - 6,7% (1.597). Ostale bolesti su otkrivene u znatno manjem procentu koji se kreće od 0,4% do 0,1%. Besnilo u ovom periodu nije otkriveno. Od 2003. godine na području Beograda se otkrivaju epidemije opasnih zoonoza koje se dugi niz godina nisu javljale ili su registrovani samo sporadični slučajevi oboljevanja - bruceloza, leptospiroza, kju groznica i tularemija. Otkrivanje bruceloze kod životinja i ljudi na širem području grada 2003, nakon više od 20 godina, bio je povod za pokretanje Projekta "Sprečavanje i suzbijanje bruceloze i drugih zoonoza na području Beograda". Inicijator i nosilac Projekta je Gradski zavod za javno zdravlje - Odsek za zoonoze. U realizaciji Projekta, učestvuju stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje, Instituta za infektivne i tropske bolesti, higijensko-epidemioloških službi domova zdravlja, Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, Fakulteta veterinarske medicine i veterinarskih stanica. Pojava bolesti koje se više decenija nisu javljale na području Beograda ukazuje na značaj problema i potrebu kontinuiranog rada u cilju blagovremenog preduzimanja adekvatnih mera. AKTUELNE ZOONOZE Salmoneloze Salmoneloze su alimentarne toksiinfekcije izazvane bakterijama - salmonelama ("salmonele trovači hranom"), koje su otporne u spoljnoj sredini. Do sada je poznato više od 2.200 serotipova salmonela. Klinički se ispoljavaju sa povišenom telesnom temperaturom, bolovima u trbuhu, prolivom, a ponekad i povraćanjem. Mogu da se ispolje u teškom obliku, a kod srednje teških slučajeva simptomi se gube od 2 do 5 dana. Salmoneloza može da se ispolji i u obliku lakog oboljenja. Zbog toga tačan uvid u morbiditet od salmoneloza nije poznat jer oboleli sa lakšom kliničkom slikom se ne javljaju lekaru i ne registruju. Trihineloza Trihineloza je akutna parazitarno-invazivna bolest životinja i ljudi (zoonoza) izazvana parazitom Trichinella spiralis. Karakteriše se povišenom telesnom temperaturom, gastrointestinalnim poremećajima, bolovima u mišićima, otokom lica, a naročito očnih kapaka. Kod obolelog uzročnik može da izazove komplikacije na srčanom mišiću, plućima i mozgu. On može da bude uzrok ne samo dugotrajnoj smetnji već i smrti. Kao parazit larva Trichinella spiralis živi u mišićima divljih i domaćih životinja. Čovek se zarazi kada pojede nedovoljno kuvano ili nedovoljno pečeno meso ili proizvode od mesa sušenih na dimu, životinja zaraženih larvama. Glavni izvor zaraze za čoveka je meso domaće svinje u kome se nalaze larve Trichinella spiralis. Leptospiroze Leptospiroze su akutne, subakutne i hronične zarazne bolesti životinja i ljudi prirodno žarišnog karaktera. One se mogu sa životinja preneti na čoveka posredno i neposredno. Izazivač leptospiroza je bakterija - leptospira sa većim brojem patogenih serotipova iz grupe Leptospira interrogans od kojih je kod nas registrovano sedam. One mogu da budu patogene za životinje i ljude. Rasprostranjene su u celom svetu, a posebno im pogoduju priobalja i slivovi velikih reka. Leptospiroze kod čoveka su kratkotrajna akutna febrilna oboljenja sa manje-više karakterističnom kliničkom slikom i dobrim ishodom. Beleže se i teža oboljenja sa oštećenjem jetre i bubrega koja se mogu završiti i smrtnim ishodom. Ljudi se najčešće inficiraju preko kontaminirane sredine i direktnim kontaktom sa inficiranim životinjama, njihovim izlučevinama i proizvodima. Bruceloza Bruceloza je zarazno sistemsko oboljenje ljudi i životinja, tipična zoonoza koja je raširena u čitavom svetu, a posebno u zemljama mediterana. Primarno je oboljenje velikog broja domaćih životinja (ovce, koze, goveda, svinje, psi). Uzročnik bruceloze, bakterija iz roda brucela, spada u vrlo otporne mikroorganizme koji se i u spoljnoj sredini mogu održavati dosta dugo. U životnim namirnicama - mesu i mlečnim proizvodima, vodi i zemljištu mogu se održati i više meseci. Čovek se zaražava od inficirane životinje najčešće kontaktom sa njima, upotrebom nekuvanog ili nepasterizovanog mleka i proizvoda spravljenih od njega (mladi sir, maslac, pavlaka i drugo), upotrebom inficiranog mesa kao i udisanjem kontaminirane prašine. Brucela se ne prenosi sa čoveka na čoveka. Prema težini kliničke slike bruceloza varira od lakih atipičnih formi koje predstavljaju veliki dijagnostički problem do teških akutnih oblika. Kod nelečenih ili nepravilno lečenih bolesnika moguće su komplikacije na plućima, srcu, zglobovima, nervnom tkivu, a smrtni ishod nastaje u oko 2,0% slučajeva. Kju groznica Kju groznica je rikecijska zoonoza koja se manifestuje znacima gripoznog sindroma. Obično počinje naglo sa jezom, povišenom temperaturom, teškom retrobulbarnom glavoboljom i znojenjem. Promenljivog je trajanja i težine kliničkog toka, sa čestim promenama na plućima koje su slične atipičnoj pneumoniji. Kju groznica je tipična prirodno žarišna zoonozna rikecioza koju izaziva Coxiella burnetti. U prirodnim žarištima Q groznice najvažniji rezervoar i izvor zaraze su krpelji, jer se kod njih zaraza održava doživotno, a prenosi se i transovarijalno. Inficiranje čoveka nastaje različitim alimentarnim putevima - pri upotrebi nekuvanog i nepasterizovanog mleka ili svežih mlečnih proizvoda od inficiranih ovaca, koza ili krava. Kontaktno prenošenje nastaje prodorom uzročnika kroz povređenu kožu i sluzokožu. Transmisivni put prenošenja ubodom inficiranog krpelja kod ljudi je vrlo redak. Vodeći način prenošenja bolesti kod ljudi je aerogeni, tj. udisanjem prašine kontaminirane izlučevinama zaraženih životinja. Tularemija Tularemija (glodarska kuga), je akutno infektivno oboljenje životinja i čoveka izazvano gram-negativnim kokobacilom (Francisella tularensis). Na čoveka se prenosi sa bolesne životinje ili ubodom krpelja. Klinički se manifestuje naglim početkom sa povišenom temperaturom, primarnim afektom, regionalnim limfadenitisom. Moguća je hematogena diseminacija sa promenama na udaljenim organima. Besnilo Besnilo je akutno infektivno oboljenje, iz grupe zoonoza, koje karakteriše pojava encefalitisa sa letalnim ishodom. Primarno je bolest životinja, a na čoveka se prenosi ujedom obolele životinje ili preko pljuvačke. Uzročnik besnila je virus koji se uvek nalazi u nervnom tkivu i slini zaražene životinje. Besnilo kod stanovnika Beograda nije registrovano više decenija. U poslednjih 20 godina na području Beograda je registrovano 63.800 lica ozleđenih od životinja, prosečno godišnje 3.038, odnosno 193 na 100.000 stanovnika. Antirabičnom zaštitom prema indikacijama obuhvaćeno je 4,8% (3.047) ozleđenih građana. Pružanje pomoći ozleđenim osobama obavlja se u Pasterovoj ambulanti Instituta za infektivne i tropske bolesti, a nadzor se sprovodi u saradnji sa Gradskim zavodom za javno zdravlje. Sva obaveštenja možete dobiti u Gradskom zavodu za javno zdravlje - Centar za kontrolu i prevenciju bolesti - Odsek za zoonoze, Beograd, Bulevar despota Stefana 54/a. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Rukovodilac Centra: prim. mr sc. med. dr Nevenka Žakula Telefon: 2078-668 Jedinica za kontrolu i pevenciju zaraznih bolesti Načelnik Jedinice: prim. dr Snežana Radivojević (slika) Telefon: 2078-669 Odsek za zoonoze Šef Odseka: prim. dr Božidar Ljubić (slika) Telefon: 2078-671 |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
